Karijes, kvar na zubu, može da se razvije za nekoliko meseci ili za nekoliko godina. Tačno vreme za koliko će nastati se ne može reći samo zato što više faktora utiče na njegov nastanak, stanje u ustima se svakodnevno menja i kod svake osobe brzina razvoja je različita.
Da bi se zub pokvario potrebno je da se na samoj površini zuba stvori kisela sredina. Površinu zuba, gleđ, grade kristali zahvaljujući kojima je ona veoma otporna, međutim u slučaju razvoja kisele sredine dolazi do demineralizacije gleđi, što je prvi stadijum u nastanku karijesa.
Kada započne proces demineralizacije, koji se na zubu ponekad može primetiti kao „bela mrlja“ još uvek nije sve izgubljeno, njega je moguće zaustaviti. Adekvatnim profilaktičnim merama ovaj proces možemo okrenuti i izvršiti remineralizaciju.
U slučaju da ipak ovo ne uradimo, karijes napreduje, oštećuje gleđ i dolazi do dentina. Dentin, poroznija materija, sadrži i kanaliće do pulpe, te već u ovoj fazi je moguće osetiti bolne nadražaje. Ukoliko nemamo oštećenje pulpe, ispunom, odnosno plombom, moguće je rešiti problem.
Kada karijes dopre do pulpe, a bol počne da se javlja bez bilo kakvog nadražaja, jedino rešenje jeste uklanjanje pulpe i lečenje zuba.
Kao što smo na početku pomenuli, brzina razvoja karijesa zavisi od više faktora, a najznačajniji od njih jeste kisela sredina.
Prisustvo kariogenih bakterija doprinosi razvoju kisele sredine s obzirom da one ispuštaju kisele produkte metabolizma. Dok za njihovu ishranu su potrebni šećeri, pa je ovo veza između svima poznate činjenice da slatkiši doprinose nastanku karijesa.
Značajno je da se hrana ne unosi često, jer svako unošenje hrane snižava ph u ustima. Poželjno je imati tri obroka u toku dana i dve užine, bez grickanja između njih.
Pored toga postoje namirnice koje doprinose nastanku karijesa kao i one koje pomažu u očuvanju zdravlja zuba.
Prvoj grupi se mogu dodati naravno slatkiši, ali i citrusno voće, kisele bombone kao i koka kola.
Dok ono što može biti dobro za naše zube su namirnice bogate vlaknima, kao što su jabuke i šargarepe koje doprinose čišćenju zuba.
Nakon obroka na površini zuba se prvenstveno stvara zaštitini film, dentalna pelikula, koji ujedno predstavlja idealnu podlogu za skupljanje bakterija.
Bakterije zajedno sa svojim produktima ali i ostacima hrane na površini zuba predstavljaju dentalni plak.
Prisustvo ovog dentalnog plaka omogućava razvoj karijesa, te je zato veoma važno dva puta dnevno iščetkati zube kako bi se on uklonio.
Ukoliko dođe do mineralizacije dentalnog plaka onda na zubima imamo prisutan kamenac, koji je jedino moguće ukloniti u stomatološkoj ordinaciji.
Još jedan značajan faktor u razvoju karijesa jeste i površina zuba na kojoj se on javlja. Postoje delovi zuba koji su predilekciona mesta za nastanak, upravo zbog otežanog čišćenja istih, a to su fisure i jamice na zubima, kao i aproksimalne površine, odnosno delovi između zuba.
Dok s druge strane su mesta koja se svakodnevno samočiste pri pomeranju usana i jezika, a to su glatke spoljašnje površine zuba.
Mesto koje je takođe izloženo povećanom riziku za nastanak karijesa jeste spoljašna površina zuba blizu desni, jer je ovde gleđ veoma tanka, a nakupljanje hrane uz gingivu pojačano.
Kako bi sprečili nastanak karijesa, neophodno održavati adekvatnu oralnu higijenu.
Ona podrazumeva pranje zuba mekanim četkicama dva puta dnevno uz primenu odgovarajuće tehnike koju nas je naš stomatolog obučio. Korišćenje konca za zube. Po preporuci stomatologa se mogu koristiti i odgovarajuće tečnosti za ispiranje usta i kao veoma važna stavka, redovna kontrola kod stomatologa dva puta godišnje.